Rammstein - Biografija

Rammstein je nemački bend formiran 1994. Njihov muzički stil, označen kao Tanz-Metall ("Dance Metal"), spaja elemente metala, industrial rocka i elektonske muzike. Njihove numere su skoro sve na nemackom. Rammstein je bend koji se prilicno razlikuje od drugih najvise zbog klavijatura na kojima proizvode zvukove razlicitih instrumenta da bi njihove numere zvucale "ispunjenije".
Rammstein je dobio ime po gradu iz Zapadne Nemacke, Ramstein u kome se 1988. desila nesreca na aeromitingu. Njihova numera "Rammstein" je posvecena ljudima koji su nastradali u doticnoj nesreci.
Iako su sve njihove numere skoro na nemackom, bend ima velikog uspeha i van nemackog govornog podrucja. Sa albumom "Reise, Reise" (2004) postali su internacionalno najuspesniji bend sa nemackog govornog podrucja.

Svi clanovi benda poticu iz Istocne Nemacke, tacnije istocni Berlin i Schwerin:

Till Lindemann (Lead Vocals)
Richard Z. "Scholle" Kruspe-Bernstein (Guitar)
Paul H. Landers (formerly Henry Hirsch) (Guitar)
Oliver "Ollie" Riedel (E-Bass)
Christoph "Doom" Schneider (Drums)
Christian "Flake" Lorenz (Keyboards)

Riedel, Schneider i Kruspe su osnivaci benda. Kako je Kruspe izjavio: "Shvatio sam da je veoma vazno praviti muziku na svom jeziku, sto nisam ranije radio. Vratio sam se (U Nemacku) i rekao da je vreme da radim nesto sto ce biti autenticno. Pokrenuo sam projekt Rammstein da bi pokusao da pravim nemacku muziku". Pozvao je Till Lindemann-a, bubnjara benda First Arsch, da mu se pridruzi u Rammstein-u kao glavni vokal. Njih cetvorica su usli u takmicenje za novi bend, cime su privukli paznju Paul H. Landers-a, koji ih je znao od ranije i resio je da im se pridruzi. "Flake" Lorenz je bio zadnji koji je pristupio bendu. Pre Rammstein-a svirao je sa "Flake" Lorenz-om u bendu Feeling B i u pocetku je odbijao da se pridruzi, medjutim na kraju je pristao.
Za sada su bili nominovani dva puta za Grammy u kategoriji Best Metal Performance; 1999. za pesmu "Du Hast" i 2005. za pesmu "Mein Teil".

Muzicki stil

Iako se za bend kaze da pripadaju industrial metalu, u njihovoj muzici nalazi se vise pravac, ukljucujuci nemacki hard rock i heavy metal. Na clanove benda veliki uticaj imao je slovenski neoklasicni i industrijski bend Laibach. Ostali koji su imali uticaj na bend su DAF (Deutsch-Amerikanische Freundschaft), Marilyn Manson i Ministry, medjutim velika razlika medju numerama kao sto su "Bestrafe mich", "Ohne dich" i "Te quiero puta!" otezava da se bend stavi u samo jedan muzicki pravac.
Njihov stil dovodi do razlicitih kritika u medijima, dosta tih kritika se odnose negativno prema bendu. Jam Showbiz (April 2001) opisuje "Mutter" kao muziku za "invaziju Poljske". Novozelandski Southland Times (Dec. 17, 1999) kaze da bi "dubok i razarajuci" glas Till Lindemann-a poslao "seljaka leteci u ambar terajuci ga da zabravljuje vrata". New York Times (Jan. 9, 2005) pise da "Till Lindemann pokazuje toliku brutalnost na sceni i da tesko kontrolise bes tako da se cini da bi mogao da skoci u publiku, zgrabi nekog fana i odgrize mu glavu". "Mi samo pomeramo granice" rekao je Till Lindemann u intervjuu za rock casopis Kerrang!. "Mi ne mozemo nista da uradimo ako ljudi ne vole da se granice pomeraju".

Neke njihove numere pokazuju neocekivan uticaj. "Dalai Lama" je adaptacija poznate poeme "Der Erlkönig" Johann Wolfgang von Goethe-a. "Hilf mir" je inspirisana kratkom pricom "Die gar traurige Geschichte mit dem Feuerzeug" Heinrich Hoffmann-a.

Textovi

Skoro svi textovi Rammstein-a su na nemackom. Medjutim, bend je snimio engleske verzije pesama "Engel" i "Du hast", kao i obrada "Stripped" i "Pet Semetary". Dodatno, numere "Amerika", "Stirb nicht vor mir/Don't die before I do" i "Moskau" nemaju text sasvim na nemackom, vec i na engleskom i ruskom. "Te quiero puta!" je numera koja je na spanskom. "Ollie" Riedel kaze da je nemacki jezik pogodan za heavy metal muziku. "Francuski je mozda jezik ljubavi, ali nemacki je jezik besa" (Sunday Herald Sun, Melbourne, Australia, 24. Oktobar 2004).
Igra recima je osnovna komponenta njihovih textova. U mnogim numerama, text je sastavljan tako da se moze shvatiti na vise nacina. Npr. "Du Hast" je igra sa nemackom bracnom zakletvom ("Willst du bis der Tod euch scheidet treu ihr sein für alle Tage?") U numeri, tradicionalni potvrdi odgovor "ja". zamenjen je negativnim "nein". Numera pocinje igrom recima: "Du... Du hast... Du hast mich...", sto znaci: "...You have me" or "... You hate me.". (Reci "hasst" (hate) i "hast" (have) su homonimi). Dvosmislenost se otkriva kada se kompletira stih: "Du hast mich gefragt" ("You [have] asked me")

Cesto koriste rimovanje da bi dobili slican efekat:

Es ist hoffnungslos (It is hopeless)
Sinnlos (Senseless)
Hilflos (Helpless)
Sie sind Gott [pause]
Los

Zadnja dva stiha se mogu shvatiti na tri nacina. "Sie sind Gott. / Los!" moze da znaci "They are God. / Go!"; "Sie sind Gott los" se moze prevesti kao "They got rid of God", dok "Sie sind gottlos" znaci "they are godless".

Live nastupi

Rammstein je delimicno (da ne kazemo najvise) postao popularan zbog svojih fenomenalnih live nastupa na kojim koriste toliko pirotehnike da su fanovi smislili frazu "Other bands play, Rammstein burns!".

Vrucina je toliko velika da se nekoliko puta dogodilo da se sa Rammstein-ovih nastupa ljudi iznose zbog toplotnih udara. Razlicite vrste pirotehnike se mogu videti na skorashnjim koncertima. Ono sto bend najcesce koristi na sceni je:
- Clanovi benda koriste bacace plamena na glavi ("Feuer frei!" video npr.)
- Till Lindemann peva celu numeru pod plamenom ("Rammstein" video); sada koristi bacace plamena zakacene na njegovim rukama
- "Flake" Lorenz vodjen od strane Till Lindemann-a u punoj opremi za robovi za vreme numere "Bück dich"
- Eksplozivne udaraljke, bubnjevi, mikrofoni i cizme
- "Flake" Lorenz biva przen u velikom kotlu od strane Till Lindemann-a
- Rakete koje se ispaljuju u vazduh, iznad publike
- svetleci lukovi, udaraljke, pistolji i cizme
- "Flake" Lorenz unistava klavijaturu u stilu grupe The Who
- Mikrofoni, gitare i klavijature pod plamenom
- Clanovi benda sufuju publikom u gumenom camcu ("Flake" Lorenz tacnije za vreme numere Seemann)

Rammstein-ovi nastupi su postali mnogo sigurniji i naravno bolji nego oni od pre 10 godina, kada se desavalo da benzin iscuri na scenu i zapali je. Posle nekoliko nesrecnih dogadjaja, bend je unajmio posebne ljude da brinu o pirotehnici, sam Lindemann je postao licencirani pirotehnicar.
Sami njihovi kostimi su takodje fenomenalni. Za vreme Reise, Reise turneje nosili su Lederhosen korsete i vojnicke uniforme sa celicnim slemovima.
Prema Kruspe-u, njihovo ludovanje na sceni je promishljeno (njihov moto, prema Schneider-u je: "Radi ono sto zelis, i preteruj u tome"). Cilj je privuci paznju ljudi i zabaviti se u isto vreme: "Morate razumeti da 99% ljudi ne razume textove pa morate smisli nesto sto te odrzati sou dramaticnim. Moramo da smislimo nesto. Volimo da pravimo sou, volimo da se igramo sa vatrom. Mi imamo smisao za humor. Smejemo se tome, zabavljamo se.. ali mi nismo Spinal Tap. Nasu muziku i textove uzimamo ozbiljno. To je kombinacija humora, pozorista i nase istocnonemacke kulture" (The Grand Rapids Press, Jul 22, 1999).

burek.